Da li ste se ikada zapitali kako je neko došao na ideju da suši voće i povrće?
Neki dokazi pronalaze da su upravo Inke jos u 15 veku osmislile ceo postupak, zahvaljujući podneblju u kome su živele. Naime na visinama na kojima su živeli, upravo zamrzavanje hrane u zimskim periodima usled snega a potom zbog vazdušnih struja njihovo sušenje iz ovog zamrznutog stanja omogućilo im je da prerade hranu i produže njen vek trajanja zadrzavajući prvobitni ukus.
Ipak, sam moderan proces liofilizacije iliti freeze drying-a osmišljen je 60ih godina prošlog veka kada je NASA u potrazi za novim tehnologijama, tragala za tzv „svemirskom“ hranom. Hranom koja ce sačuvati sve nutritivne vrednosti, pripremljenom hranom a lakšom i jednostavnijom za upotrebu. Ono sto su želeli je da astronauti imaju utisak da jedu kao kod kuće…
Tako su došli do procesa liofilizacije gde su obroci kuvani, potom zamrzavani a onda u vakumskim komorama sušeni kako bi se izvukla voda iz njih… 98% nutritivnih vrednosti je sačuvano sa samo 20% težine od stvarne težine hrane.
1969. godine freeze dried hrana je prvi put letela za svemir u okviru Apollo 2 misije na Mesec i od tada je sve do danas na svim letovima, zvanični način snadbevanja hranom astronauta…
